BeoWine fair, sajam koji je ove godine obeležila dominacija vinara Vojvodine

BeoWine fair, sajam koji je ove godine obeležila dominacija vinara Vojvodine
27. фебруара 2019. Vinolovac

BeoWine

Nekada je BeoWine bio jedan od najvećih sajmova. Okupljao je najznačajnija vinska imena regiona. Konceptualno različit od svih drugih velikih manifestacija sa dugom tradicijom, BeoWine je jedini pravi vinski sajam kod nas. Danas je on postao jedna od brojnih vinskih manifestacija kojih iz godine u godinu ima sve više. Malo mi je krivo sto je BeoWine stagnirao. Ipak sam emotivno vezan za njega. Jedini pravi sajam u moru vinskih manifestacija u Srbiji. Svoj  profesionalni vinski život sam započeo na njemu. Baš u tim halama sam podelio svoje prve vizitkarte, pričao o svojim idejama, predstavljao ono čime će se moja firma baviti, ostvario prve ozbiljne vinske kontakte i držao prva predavanja na temu slaganje hane i vina.

BeoWine je 2009. godine osmišljen kao manifestacija koja će pomoći vinarima da se predstave što većem broju ljudi. Tada je organizovan kao prateći deo sajma turizma, jedne od najposećenijih manifestacija na Beogradskom sajmu. Dugo godina je jedini „klasičan“ sajam vina bio smešten u „tranzitnoj“ hali 2, i kao takav je uživao izuzetno veliku posetu. Svaki posetilac je morao da prođe vijugavom stazom pored svakog štanda. Premeštanje u veću sajamsku halu 3, su mnogi doživeli kao napredak ali se stiče se utisak da to i nije bila baš toliko plodonosna ideja.

Mnogi vinoljupci su se nadali da će se nakon 10 godina postojanja BeoWine potpuno osamostaliti, ali on je i dalje kao neki privesak sajma turizma. Statistički podaci o broju posetilaca Sajma turizma, odnose se i na Sajam vina. Zato nije čudo što BeoWine ima, zvanično, na desetine hiljada posetilaca, mada je u praksi sasvim drugačija situacija.

BeoWine se sveo na manifestaciju koja egzistira zahvaljujući Sajmu turizma. Čak su mnogi vinari radije izlagali na štandovima turističkih organizacija, nego na sajmu vina.

Sajam

Vinari Vojvodine, Župe i Knjaževca su imali besprekoran nastup i ubedljivo najposećenije štandove. Ostale vinarije iz Srbije su nastupale samostalno. Kao i ranijih godina bilo je svega. Od skromnih, malih, štandova do onih koji su podsećali na kafane sa tamburašima. Sasvim je u redu koncept savremenog  poslovnog štanda gde poslovni partneri dolaze na unapred zakazane sastanke, i gde se promovišu nova vina, kakav su imale Plantaže iz Podgorice. Nije dobro da se nastup na sajmu svede na to ko je više estradnih zvezda ugostio ili čiji je štand veći.

Štand koji je okupio vinare Vojvodine je, po meni, imao najbolji koncept, najefikasniji nastup i najveću posetu. Nemam tačan podatak, ali ako uzmemo da je 25 vojvođanskih  vinarija u proseku izložilo po 5 vina, znači da je posetiocima predstavljeno više od 100 vojvođanskih vina. Treba napomenuti da su vinari Vojvodine osvojili ubedljivo najviše nagrada na takmičenju BeoWine challenge cup! U svim kategorijama su imali najbolje ocenjena vina!

BeoWine Challenge Cup

Bez želje da omalovažimrezultate  takmičenja BeoWine challenge cup 2019 i kvalitet nagrađenih vina, lpak se i ove godine osetio „tihi bojkot“ nekih vinarija, posebno onih nalpoznatijih. Treba postaviti pitanje zašto se na ovom, praktično  jedinom srpskom vinskom takmičenju, više ne pojavljuju vinarije  „Aleksandrović“, „Cilić“, „Radovanović“, „Matalj“, „Kovačević“, „Zvonk Bogdan“, „Temet“, „Toplički vinogradi“… i  oni koji predvode ekipu mladih snaga srpskog vinarstva, proizvođače prirodnih vina,  Vinarije BIkicki, Baša, Maurer…

Nekako se gubi smisao kada najprestižnije vinarije iz Srbije ne žele učešće na ovom ocenjivanju.
Alarm se oglasio još pre par godina kada su se Šumadinci prvi povukli sa BeoWine-a. Ostali su samo pratili primer, ne možemo ih kriviti pošto je, do skoro, najdominantnije udruženje u Srbiji bilo upravo Šumadijsko. Sada polako taj primat uzimaju vinari Vojvodine, odnosno udruženje „Srem Fruška gora“. Nadam se da će narednih godina vinari početi da prate trend ovog udruženja, te da će se i oni organizovati po sličnom principu, odnosno da će zajedno nastupiti kao predstavnici svojih regionalnih udruženja i uzeti učešće na BeoWine Challenge-u.
Detalj koji mi godinama smeta, kao vinskom patrioti, je to što nagrađena vina nemaju nalepnice koje se mogu zalepiti na boce po uzoru na većinu vinskih takmičenja. Koja je svrha učestvovanja na nekom takmičenju kada se vinar ne može pohvaliti uspehom, osim na društvenim mrežama? Da li i odsustvo pomenutih nalepnica treba shvatiti kao poruku da BeoWine Challenge cup nije takmičenje na kojem vredi učestvovati?

Vinski turizam

Još jedan od propusta BeoWIne-a je i skoro potpuno odsustvo promocija  vinskog turizma. Propušta se idealna prilika da vinari svoju turističku ponudu predstave posetiocima i turističkim agencijama koje se već nalaze na sajmu.
Vinski turizam je najbrže rastuća grana turizma u Srbiji. Jedina grana turizma kod nas koja beleži konstantan rast i generiše sve veće prihode. Broj gostiju u vinarijama iz godine u godinu je sve veći, tako su neke vinarije imale i preko 60 000 posetilaca samo u toku prošle godine! Ova grana turizma ne podrazumeva samo obilaske vinarija nego integriše i posete objektima od kulturno-istorijskog značaja, uživanje u prirodnim lepotama, sportsko rekreativnim sadržajima…  Takođe je usko povezan sa gastro i verskim turizmom.
Da nije bilo štanda Vinskih puteva Srbije, moglo bi se reći da se niko nije ozbiljno bavio ovom vrstom turizma na ovogodišnjem sajmu. Zapravo ovo udruženje je jedino koje se aktivno bavi edukacijom i promocijom vinskog turizma u Srbiji.  Eto ideje za naredni BeoWine fair. Možda je potrebno raditi na povezivanju ova dva sajma umesto na njihovom razdvajanju.